Proti Mateji Nenadoviću

Protojerej stavrofor Vladan Kovačević

podnaslovi

Za paroha brankovinskog i babolučkog

došao sam 1965. godine i prilikom čišćenja tavana u crkvi, sa crkvenim odbornicima našao sam ih u udubljenju iznad desne pevnice. Lepo zapakovane, uvijene u neke ponjave, zasijaše ove svete knjige. Bilo je tu još nekih vrednih knjiga i hartija, među njima i čitulja Prote Mateje Nenadovića. Sve se to do današnjeg dana brižljivo čuva u Tvojoj zadužbini u Brankovini.

Sudbina ostalih relikvija, prema spisku koji sam tada pronašao, je sledeća: Bugari su, kako piše u spisku, odneli četiri puške, šest pištolja srebrenjaka i gvozdenjaka, dve sablje (jedna srebrna i jedna damaskinja), rahat veliki od srebra komplet, uzda, bilav, rahat mali, jatagan kneza Alekse...

Sudbina ovog Jevanđelja i ovog časnog krsta je sudbina Srbije i srpskog naroda. Kad su celivali Jevanđelje i časni krst dobro je bilo i Srbima i svetinjama.

Pišem ti sve ovo, moj Proto, jer sam i ja pregurao 74. godinu. Onako kako se moralo. Srećan bih bio kada bi mogao reći kao ti nekada: „Otečestvo moje napreduje”. Ali zato mogu reći: Otečestvo moje preživljava.
I hteo bih da podsetim mlađe na Tvoje mudre poruke: „Da ljube Boga i Otečestvo”, da se „ne treba u dobru gorditi, niti u nevolji očajavati”.

Protojerej stavrofor Vladan Kovačević, paroh brankovinski 37 godina, sada penzioner